HeY, HeY...
Evo mene već....iks de....
Kao što naslov posta glasi - 'so ready to live on', tako che i biti.
Prije 2 dana, netko mi je posve 'razbistrio' um. Prijatelji su uvijek bili tu za mene, opet su bila moja podrška, upoznala sam Njega, pravoga...dobija sam novoga bjacu Lukasa...i....najednom odlučila - 'boli me briga, zovu me Sara - the opichena, pa nechu se pretvarati u nešto što ne mogu biti' - a to je biti tužna.
Za mene to NE postoji, sljepi pojam.
Pa se ispričavam svima koje sam omalovažavala i kojima nisam odgovarala na one poruke. (Mateo tebi fkt. - sorry)




[...]
Aje, aje...dosta tužnih stvari.
No....neke cure su me molile da napišem to šta sam ja radila ovih proteklih dana.
Ajde, da vam 'ispunim želju'. *bwah*
Pa....uglavnom ja vam se sad na praznicima budim oko 12 sati, okljevam do 13, 14 sati, i onda se napokon dignem. Sama sam u stanu, pa mi je došla Doris (frendica) i moja sister. Uglavnom živa uživancija. Prekjučer smo imale ''pidžama-party''. Heh, gledale smo film 'Hrabri Perica' (morate film pogledati), onda smo malo pričale, meni su dale da pijem Red Bull (podmukle kuchke, osvetiti chu vam se), i onda smo počele zajebavati uokolo. Zivkale smo ljude usred ponoći, nekoj dječurliji smo vani ispred stana ispustile gume od bicikla (da ste bar vidjeli njihov izraz lica kad su skužili da nisu mogli doma), eh da i onda su me Doris i sestra počele škakljati. *hate that* A ja kud sam sva škakljiva onda su me počele zezati *a tu nema kraja*, plus sve to gađale su me jastucima, hahaha. (i sad recite da je nama lako), ee da se pohvalimo sister & ja, razbile smo nekoj babi prozor. (fala Bogu da joj je sin staklar). I tako...zezamo se 24 sata na dan, malo spavamo, a puno se smijemo. Nije nam lako, al nam se zabavno.



Iii tako....
S društvom sa uvijek negdje vani...
Bash jučer idemo ja, Sven, Nelly, Ema, Mateo do kina, i čekamo mi tramvaj dobrih pola sata *grrrr*, i napokon on dofuro, i odemo mi na neki film. 'Dok nas Jackpot ne rastavi' (morate pogledati, film je prezakon, Ema Ashton bez majce je 'bow chicka wowow' hahaha).
I sve ok...ušli mi u kino, kupili kokice i josh ostale gluposti. (žderoši jedni proždrljivi, uzeli ste mi Red Bull), sjeli mi, ja i Nely skakale male preko sjedala...tananana....
movie počinje...
i taman prije početka ulazi grupa dečkiju....
bez majca....
i sad....
knowing me...
i knowing Emu...
počele mi vrištati ko' lude...
(dečki fakat doro izgledaju bez majca)
...likovi u nas gledali, i sam se crvenili....
...i smijali se ko idioti....
...najjači mi je bio onaj kaj je imao 100 kila....
...sav ponosan....
...svi bulje u njega....
a lik je za pokočiti se od smijeha....
no....
smirimo hormone ja i Emica...
Mateo nam se po običaju smije (gade mali)...
i počnemo gledati film, nekih 5 minuta, sama tišina, sve kaj možeš čuti je šuškanje vrećica od kokica i cuclanje slamaka od Coca Cole...
Nely i ja smo jedine pričale, i umirale od smijeha, zbog ovih likova iza nas, bez majca....
i ok....sve....
kad vidimo mi....ti dečki iza nas su se počeli skidati, i svu robu su bacali na jedno sjedalo....jedino kaj je na njima ostalo su bile bokserice....
....zapravo jednome nisu....
ogavno -_-'
....ne znam kakva ta djeca jesu, ali su garant šašava, skidaju se u kinu....
....i sine meni na plawu glavu da ja njih malo osramotim, Nely i ja smo se sagnule i nekak' prošle ispod sjedala do njihovih, potiho, i došle do sjedala di je bila njihova roba, maznule im robu, ušuljale se do izlaza iz dvorane i sakrile im robu pred ulazom u Avenue Mall.
No....vratile se mi u dvoranu, crkavajući od smijeha, josh smo se dodatno Mateo, Ema i ja derali, i stwarali nemir, onda smo se smirili, čitaj oni su se smirili...
ja sam ponesla pištolj na vodu, napunila ga i gađala dječurliju oko mene, hahaha...
......
btw. za 15 minuta sam ostala bez pištolja....
neam se sad kak' za zabavljati, a još pola sata traje film, ovi likovi iza nas se cerekaju (dadada, ko' se zadnji smije, najslađe se smije)... ma da, ja sam se najglasnije smijala
onda sam nekak' gledala filmic, a film ti postane dosadan kad ga gledaš po četvrti put....listala sam malo po Svenovim porukama (rađe neću pisati čega tamo ima), nije za javnost, a kamo li za djecu ispod 12 godina.....
aaa onda....
SHOWTIME!
Film - gotov!
Svi se dižu, tako i ovi!
Ovaj jedan njemu dobacuje - ''Pezo ajd' mi dodaj robu''
hahaha....dobiti ćeš ti *beeeep*
a cijelo kino bane na mene, jel sam crkavala na sred dvorane od smijeha....
i...
i.....
i.........
traži ludi Pezo robu, kad - ROBE NEMA!
Koji lom! Kaj će sada? Posumnjali oni u mene...pfff....ja da nesh napravim? Pih, ja sam ko' mali cvijetak!
Likovi su popizdili, nisu znali šta ce, i čekali su da se dvorana isprazni...valjda se srame (?)
...mi smo isto izašli....al' smo čekali pred ulazom u kino, gdje se kupuju karte.
BwAhAhAhAhAhAhAhAhAhAhA.
Kad oni hrabro, ko smogovci izlaze iz kina.
Isss Kriste, meni je žena došla i dala mi vode da se smirim, a Sven i Mateo su me vukli po podu van, crkavala sam od smijeha, trbuh me bolio kolko sam se smijala, da ste vi vidjeli na šta to izgleda....
koja sramota!!
Ovaj bez bokserica se dobro snašao, uzeo je WC papir.
I damit, sranje, vide oni mene i Nely, i upere prstima u nas, i počnu trčati za nama.
A nas dve špriiiiinttt xD po mallu, odnosno, ona je trčala, ja sam puzala po podu, nisam mogla k sebi doći...
....trčale smo tik prema izlazu, a ljudi samo gledaju i njih i nas, neke cure su im govorile - ''skini se do kraja'', neki su i snimali mobitelima, neki su slikali čak, pet minuta slave, hehe, i još malo do izlaza, pa cemo ih malo prošetati tamo gdje ljudi pijuckaju u miru kavu....
Hahaha, i uspjele mi, oni van, love nas, al' nismo imale više snage, pa smo se odmorile i sjele ispred vodoskoka, i užiwale u pogledu kak ljudi gledaju ove 'golišave dječake'...
zanimljivo zaista...
najbolje je bilo to, gdje se pijuckala kava, tamo je bila od nekoga dečka baka....
KOJA SRAMOTA!
i onda je party završio, došli oni k nama, prvo su mislili da se mi zanimamo za njih, pa su se 'preseravali', sva sreća to je brzo završilo, našli su robu, obukli se, i skiftali na bus, posramljeni, crveni ko' paprike...
....ovai je jadničak morao ići baki....
hahahahaha....



Woah, baš sam se dobro nasmijala, cure su me jedva smirile...
Baš mi je to trebalo! Nisam se tako dugo zabavljala. Napokon sam recimo malo živnula. Heh.
Dosta mi je više svađanje i povrijeđivanja.
Samo ću dati mali naputak curama - PAZITE s kime se petljate, NIKADA ne znate na kakvoga ćete debila naići. *lolz, dosta moga pametovanja*.

Njahh, ja nisam pisala post jedno cijelo godišnje doba, i neam pojma šta da pišem. Ima tolko' toga, a meni u glavi ništa na pameti.
Valjda me omamljuje ova vrućina vani. Ja bi poludila da nemam u stanu klimu. To je moj spas. Jedva čekam da idem više napokon na more. Valjda ću ići ove godine sa Doris, ići će mi još sestra i Dario (frend), wiii, i još sami u ogromnome apartmanu na Krku.
[...blagoslovljen bio bez ovih fosila doma...]
Nadam se da će mi i tamo biti nova simpa. =)
Da vas malo upoznam s njime. Antonio se zove, ima predivne plave oči (koje zbilja sjaje u mraku), smeđu kuštravu kosicu koja mu pada preko lica *love it*, predivne bijele zubiće, i ima jednostavno neodoljiv osmijeh, od kojega ti klecaju koljena, a tek kad se nasmije, one rupice...awww....prešlatko..., predobar je, osjećajan, a zabavan do kraja...bavi se hip hopom, plivanjem, rukometom, i izgleda ko' skejter. Da vidite šta radi s frendovima tam' po trgu Jelačiću, pali bi na dupe, okreču se, skaču u zrak...i pritom se ne ozljede ni ubiju. Pfff xD
Da se ja vratim na njega....hihi....ma dečko je gotovo - SAVRŠEN! Ja sam inače teško zaljubljiva osoba, izbirljiva sam među dečkima, nije mi važan samo izgled, ko većini cura, volim i ono iznutra, šta će mi dečko koji je umišljen, a prezgodan?
Našla sam ovoga, ali znam da ga ne mogu imati.
Prvo - nemam šanse kod njega, a drugo i sam je rekao da ima simpu.
Rađe ću s njime ostati frendica. Bolje išta nego ništa. ^_^
Ma da, malo je teško biti pored osobe koju voliš, a znaš da ju ne možeš imati.



Bwah, navikneš se. Ne možeš imati sve u životu. Ali...
ne znam što je meni. Zapela sam za tog dečka.
Ne spavam cijelu noć zbog njega, dopisujem se s njim do 7 ujutro, kada je vrijeme za reći 'bye', onda sam potištena, bojim se da se možda neće ni pojaviti više na msnu.
Nikada se nisam tako osjećala.
Kad se pojavi 'online' na msnu, samo počnem vrištati.
Kada mi kaže 'ey' - gotovo padnem u nesvjest, a kasnije imam osmijeh od lica do lica.
Sretna sam zbog toga što sam ga upoznala.
On mi je promijenio cijeli život.
Zbog njega se svako jutro budim sa osmijehom, mislim na njegov dodir i njegove plave oči.
Stvara mi leptiriće u trbuhu.
Kada smo se prvi put vidjeli, u stvarnosti, kao prijatelji, samo sam se zacrvenila, i skoro se onesvjestila.
Ne mogu vam opisati koliko me taj dan usrećio, nasmijao.
Napokon je netko uspio donesti ljubav u moje srce.



Pa, htjela bi još puno pisati. Puno svojih događaja....i tako nadalje.
Ali počela me boliti glava, i ne osjećam se baš najbolje.
Nadam se da netko čita ovo xD.
Eo, sve od mene.
Užiwajte u ljetnim praznicima!
Sretno onima koji se upisuju u srednju, hahaha. (sister ti to možeš i ti Sara).
I da....

[.....sretan ročkas, wojim vas, hehehe.....]

Kety hwala na slici!
Btw. post je pisan prije par dana, al mi se nie dao objaviti :X
Do tipkanja!
Bye-bye!
By: BuBbA šPaRkA xD

Hey, da, nakon dugoga vremena odlučila sam i ja kročiti na blog.hr.
Al ne da napišem neki svoj post, o svome životu, neku pjesmicu ili svoj 'inspirejšn post'.
Ne da mi se.
Nemam volje.
Došla sam ovdje napisati nešto, nešto što želim da pročitaju osobe koje me znaju osobno, preko msn-a, ili nechega petnaestoga.
Zato jel Ja to njima NE mogu reći, mislili bi da je to samo puka šala.
Pa vjerovatno Vi blogeri nećete htjeti to pročitati, jel biti će malo vama neshvatljivo, ali oni koji me znaju, shvatiti će.
(stoga možete samo čekati moj novi post, ako vam se naravno da, ubrzo che on).




Pa...
Nema dana kad se nisam s vama nasmijala, našalila, zezala se, napravila spačku, nema dana kada nisam provela s Vama.
Mojoj najvećoj podršci u životu.
PRIJATELJIMA.
Moj život.
Uvijek ste tu bili kada sam bila tužna.
Moje rame za plakanje.
Znali ste moje tajne.
Uvijek ste me nasmijavali do suza.
Moja ste velika točka u životu.
Jedino me vi shvaćate, za razliku od mojih fosila doma.
(...)
Svi me znate kao opićenu ludu plavušu, koja se stalno smije po ulicama, nosi uvijek plišane igračke sa sobom, gleda crtiće, radi gluposti kad god i gdje god...
Ali me i znate po tome, što teško izgovaram riječi - Oprosti, Volim Te, Molim Te & Zbogom.
Nije ih teško za izgovoriti, osim ako misliš punim srcem.
Dakle meni će biti malo teže!
Ja sam uvijek preko tih riječi samo prešla, i nastavila živjeti.
Ali onda....to mi je prešlo u naviku.
Počela sam vrijeđati ljude uokolo.
A nisam ni vidjela što sam im napravila.
Stalno sam Vas napadala zbog nećega, derala se na vas, govorila da mi se ne obraćate, stalno ste Vi bili krivci za nešto.
OPROSTITE to niste bili Vi.
Nego JA.
Shvatili ste svi dobro da sam se potpuno promijenila u ova četiri mjeseca.
Ne plačem više od smijeha, ne radim gluposti, bježim od sviju...
OPROSTITE, ali ne mogu to više izdržati.
Guši me to.
To svađanje, vrijeđanje, gubitak ......... Njega...
Ne mogu više.
Žao mi je.
Vjerujem da znate o čemu se radi.
Jel ne da mi se puno o tome pisati.
Moj odgovor, na ono na šta ste me Svi 'nagovarali' je - NE!
Ne želim, svi mi govorite kao - ''pa daj brinemo se za tebe'' ; ono ovo...
Ne, meni to NIŠTA ne znači.
Znate da ne vjerujem u tu tkz. 'brigu'.
(...)
To je moja odluka.
Nemam više razloga za to.
Samo sam htjela da znate - da to sve deranje, svađanje, optuživanje....NISAM MISLILA!
Samo istresavanje nad vama.
Žao mi je ako sam vas povrijedila, al' vi svi dobro znate da ja vas VOLIM, OBOŽAVAM, da sam vam maksimalno uvijek pomagala kolko' sam mogla, i iskreno se nadam da će te to moći shvatiti.




Bwah, valda ste shvatili.
I vi isto, moje 'chupawe'... da Sara se ispričava. *hard to believe*
I nemojte me više puniti samopouzdanjem, hehe.
Znate da ne možete.
Da sam osoba bez imalo samopouzdanja, i to ama baš nitko ne može izgraditi, čak ni ja.

Eto, volim vas sve, i duboko mi je žao.
Žao mi je što su nas oni svi kreteni napadali. Očito su htjeli samo Filipa. *loozers*
Žao mi je zbog moga ponašanja ova protekla četiri mjeseca.
Žao mi je, ali čini se da ću uskoro morati zbilja reći, ZBOGOM!

E, ev' i mene. Vrijeme je za novi post. Bez sumnje. Nisam već dugo pisala. Fkt. sry-te. Al' evo sad sam na praznicima, pa stignem. Danas neću pisati neki svoj '' dubokoumni '' post. Ne želim, nemam inspirejšn. *lol*. Jednostavno ću vam prepričati svoj dan. Bwah.

Četvrtak. Još jedan običan dan. Tik je podne. Zvrnda mob., ja ne obraćam pažnju. Alarm me budi. Plačem u sebi za još pet fucking minuta sna. Ok! Čini se da moj mob. ne da! Skupim snage, dignem ruku, i kliknem 'ok'. Weee. Alarm ugašen. Legnem. I produljim ja svoj san do 13 sati. *Zijev*, vrijeme je da se ustanem. Dižem se iz kreveta, čupava, arogantna i razgovaram sa svojim Perom i Dodom. [moji plišani mališani, uvijek su mi bili rame za plakanje *smijeh*]. Pih, i oni su umorni. Tražim po sobi svoje šlape. Shit! Nea ih. Ma nisu mi ni trebale. Otvaram vrata od sobe, prolazim hodnikom, gledam, nema nikog. *hura*. Idem u dnevnu sobu, ah sestra i frend Dario igraju box. Brbljam s njima malo. Neš' se dogovarali za put. Staraca nema. Teta je ošla u Split. Niš' novo. Idem do kupaone. Aaaaaa fuck. Moram gore u kupaonu. Grr... sad se ti penji stepenicama. One, two, three ... I'm up! Naravno ne bi nikak' moglo proć', a da ja neš ne srušim. *damn* Ode neka porculanska vaza. Vrlo važno. Mamina je. Skupocjena (?) Boli me k***c (!) Ko' da mi neš' znači u životu. Stoji, pardon stajala je i skupljala prašinu. Odem se ja istuširati, zube, umivanje, češljanje, itd. Gotova ja! Ko' bi reko' (?) Idem si do sobe. Palim laptop, odmah uključim zvučnjake i u ' iTunes'. Navinem si neku pjesmu. Na msn, na skype, nitko zanimljiv. Hah, odem do ormara. Erm.... sad ti nađi neš. Nađem ja. Isss, fuck, damn !!! Aaaa! Nema mojeg lančića sa slovom 'F' i mojih narukvica. Zderem se ja - '' TONKAAAAAAAAA '' . [sister]. Dođe, jadna, misli ja opet nekaj razbila, ma neee. Pitam za narukvice. Nema. Ne zna. A jbg. ja zapravo znam, u drugoj su mi sobi. Navučem ja to sve na sebe. Kad ..... zvrn, zvrn ... mob !!! A u p.m. ! Ah, ma to je samo Antonela. - '' Dolazim po tebe za 15 min. '' . Ja - '' aha '' . I bolje ti je, nadam se da se ti 15 min. neće pretvorit' u 2 sata''.





Din, don. Ahaaaa. Ja puf! Antonela [???] Nakon 10 min. (?) Sanjam !!! Đizzzz.... Bwah, odo ja do ulaza. Sranje. Sad ti nađi neš' za obuć'. Tralalala ... ah, moje stareee, išarane starke. Man, kolko to nisam nosila. Ajd to ću. A uuu /*nedostaje text*/. Neda mi se sad to vezat'. Nakon dobrih 10 min. obula se ja. Hahaha. Izlazimo van. Nije ni hladno ni toplo. Sunca ima, ali ne grije. *lol*. Kaj ćemo radit' (?) Dosada. Ahaaa, idemo se mi šetati našim parkom. Tralalalalala .... dosta nama šetnje. Meni se nekog' zajebava. Odemo mi do vrtića. Puf, eno Sanje, Magdalene i Antonija. Ok! Zajebavali se s njima 2 sata, šarali po vrtiću, slamali neke ljuljačke, provalili u neki usrani podrum, i našli sanjke. Weeee. Ja se volim voziti. Makar to ne bilo po snijegu,haha. Izvučem ja sanjke, i mene Antonio počne vući po travi. Hahaha. *Puf* ko' drugi neg' neki penzići dođu nama i počnu kenjati. '' Kako se vi to djeca ponašate '' ? - '' Jel vam to kućni odgoj '' ? Issssss, neka baba počela nama, dobroj nevinoj dječici psovati ko' kreten. Jbt. i onda oni meni o odgoju, ma marššš. Ja popizdila, i pošaljem ja tu kozu u tri pizde mile materine. I zbegamo mi. No, šta sada ? Bwah, ajmo mi na pizzu. I idemo mi ulicom, glupiramo se, zvonimo tam' po stanovima i tražimo uporno nekog' Peru & Đuru. Ljudi nama objašnjavaju da oni ne žive u toj zgradi! Strašno! Zvrckamo mi na mob. i onda nas kasnije ljudi nazovu, i mi glumili da smo '' Kunolovac '' i da se ljudi natječu za 10 000 kn. Lik dođe i popase. Bwahahaha. To vam je bio događaj. Za umrijeti. Lik bogac se ponadao da će nekaj dobit' ! Hah, evo nas pizzeriji. Nisam htjela pizzu! Ja sam samo naručila svoj frape. Yummmy. Obožavam ga! I donosi meni ženska frape, neka nova konobarica, i prosuje ona to na nekoga lika. Ok!!! Hahaha. Čoban jadan se dere - '' Sranje ste od restorana '' !!! - '' Dajte mi knjigu žalbe '' ! Isss ... napravio cijelu uzbunu u kokošinjcu. Ko' da je smak svijeta! Al' onda ja pizdim, ja oću svoj frape. I doro, napravi ona meni novi. Hahaha. Bwah, nisam dobila slamku. Kmeee. * smijeh * . Krava!





Ok, već je 17 sati. Maaaaan. Odemo ja i Antonela doma. Sretnemo mi Martu, the dosadu. Ma bok i doviđenja. Sanja i Antonijo idu svojom ulicom. Mi svojom. Aaaaa, meni se ne da hodati. Bole me noge. Sjednemo mi u parku, ja odem sebi kupiti gumene bombone. Njaaaami! I malo nas dve brbljale, i vidimo mi dolaze neki ribiči. Hahaha. Imamo plan! Idemo upasti u njihov čamac! Odemo mi dolje do njih. I promatramo. Hah, idemo mi u akciju. Dođemo mi i odvežemo špagu koja je držala čamac. Ode brod u pripizdinu. Sam u rijeci i blažen među oblacima. Al' aj' dosta zezancije, moramo doma. Trčimo mi, da nas ne'b skužili. Pozdrav Anotneli, ja imam još nekoliko metara do kuće. Bara-bum, bara-bim, evo mene doma. Zvonim pola sataaa, sestra ne otvara. * ugh * C'man ! Aleluja !!! Nakon dobrih pola sata otvorila ona. Isprika joj je bila - '' radila sam zadacu '' . Hahahahaha. Kak' sere! Derle! A na praznicima je, a i btw. NIKADA ne radi zadaću. No ... zvrn, zvrn, zvoni ovaj put telefon. Dario se javi, aaaa, ko' drugi neg' Adriano [frend]. Idemo mi van, sister, Dario, Leo, ja. Seka i ja na rolama, ova trojica su naravno svojim ponijima. [*izvode kojekave akrobacije na njima*] UŽAS !!! Ubiš se !!! Hahaha. I zajebavali se mi - OPET! Pričali, skakali sa brda, *lol* , pljuvali na neke kretenčine, malo se ''potukli'' haha. Etc................
Bwah, moram doma !!!! Moram u 23:00 h se nacrtati na skypeu. Obavezno! Došla ja doma i do 3 ujutro na kompu. Ošla se istuširati, zube, kosa, umivanje, pidžama i krevet. Nabila slušalice i slušala od Chris Browna- Fallen Angel dobrih sat vremena i razmišljala, i onda sam napokon zaspala. Hahahahaha. Eto jedan običan dan. Tkz. moja svakodnevnica


P.S. Ovaj post je pisan - 20.3. 2008, a danas 25.3. 2008 je objavljen. Hahaha. Iz dosade. I dalje neam inspirejšn. xD




Bye-bye!
Btw. ; Happy Easter!

Spušta se noć, zvijezde se u nebesa dižu, a ja tebe zamišljam pored sebe. Nisu mi početci i pisanje bolja strana, ali kada se o tebi rade, spremna sam na sve. Smatrao si me nečime posebnim i nezamjenjivim, uvijek si me podupirao u svim mojim željama, snovima i ciljevima. Znao si samo ti, kakva sam i samo ti si znao da se nešto samnom dogada. Puno si mi pomogao u životu jer svi oni lijepi trenutci vezani su nekako za tebe. Ti si bio moje svijetlo na kraju tunela koje me uvijek nekako činilo sretnom. Svakoga dana probudila bi se s osmijehom na licu jer sam znala da je ovo novi dan, dan koji ću opet provesti s tobom. S osmijehom bi i zaspala, jer bi cijelo vrijeme razmišljala o tebi, o danu koji smo proveli zajedno uz smijeh i zezanciju. Kada bi otišao, mnogo bi mi falio jer tada ne bi pored mene bio onaj drugi dio moga srca. Davno sam te voljela kao ljubav života svog, no shvatila sam da si mi ti nešto više, da te ne volim kao dečka, nego kao posebnu osobu koju imam samo ja. Neprestalno bi ponavljao iste riječi, ista slova, a onaj osmijeh koji me oborio s nogu nikada neću zaboraviti, jer nikada nije postojao netko divniji od tebe, možda i je, ali ja za tu osobu ne znam,niti ne trebam,jel volim samo tebe. Kada bi mi rekli da me ne želiš vidjeti ne bi im vjerovala, nazvala bi te i pitala što se dešava, a ti bi uvijek istim tonom rekao, lažu, žele nas razdvojiti. Uvijek si ti bio onaj koji je suze s moga lica brisao, onaj koji je bio za mene dostupan od 0 do 24. Kada pišem ovo ne mogu prestati plakati, gdje si sada, nema te. Tko će mi sada suze brisati i tješiti me, tko će mi reći koju utješnu riječ? Zašto te više nema, zašto više nisi tu za mene. Ma gdje god bio znaj da ja cu te uvijek voljeti, ali kao najposebniju osobu u svome životu, jer to si uvijek i bio. Otkad te nema snivam samo jedan san i samo jedan cilj želim da se ostvari, a to si ti, želim da te ponovo sretnem na Jarunu, da opet šećemo skupa.Fališ mi mnogo, ništa više isto bez tebe…. =(

***Kada vidim suzu na licu djeteta, pomislim što mu je, jer teško je gledat oči uplakane.
*** Od uha do uha, osmijeh trebo bi bit i svatko bi sreću trebao širiti.
***Sreća je nešto najljepše u životu mome, jer bez sreće moj život bio bi crn.
*** Smijeh nije grijeh, smijeh je nešto što bi trebalo postojati zauvijek...

Smiješak na licu mome, nešto je poput života tvog. Možda ovo i je šala, no stvarno ti kažem da je java...Znaš voljela bi da se smiješ i da osmijeh ne skriješ jer nema ničeg divnijeg od života veselog. Znaš treba se ljudima diviti, a ne im zavidjeti jer uvijek će se naci netko tko ce i tebi život pretvoriti u sreću. Bez sreće nema ni ljubavi, a bez ljubavi ni života. Znaš sad ovo pišem samo zbog tebe i samo za tebe, jer sada tebi osmijeh je najpotrebniji, a ja ti ga dajem. Možda poput neke šale opet kažem zvuci, no ponavljam ovo je java, a ja ti osmijeh svoj podarim. Samo da ti kažem još, možda nisi znao, ali smijeh nije grijeh i lijepo se smiješiti jer možda baš osmijehom ovim osvojiš neku dušu tužnu...

Evo ga!Moj drugi blog.Možda neki znaju za moj prvi,ali otvorila sam i ovaj.Jednostavno sam htjela imati svoj ''privatan'' blog,gdje cu pisati o sebi,možda pisati svoje pjesme & priče,zapravo gdje ću pisati o onome o čemu ja želim!
Možda tu želim pisati o ljubavi,sreci,nepravdi,moja mišljenja i mojima osjećajima.


Za osobe koje me znaju: [ iskreno nisam više zaljubljena u Chrisa,sada volim jednu sasvim drugu osobu,Filipa...osoba koju jednostavno..... OBOŽAVAM.Shvatila sam da je on moja sreca,vlasnik moga srca,moj ŽIVOT!!!]

Samo .... [dobro je da se zna kod mene]

Ni jedan komentar koji ostavite na ovome blogu nije suvišan, ali molim vas nemojte reklamirati svoje blogove jer vas tek onda neću posjetiti. Moj život (tako rečeno) je preprican kroz stihove i priće. Ništa od ovoga nije izmišljeno. Svatko želi izjasniti svoje mišljenje, pa želim i ja. Uvijek kada otvorite ovaj blog sjetite se da ga piše samo jedna obična cura i da ne može biti savršen. Ne vrijeđajte, ali ako želite vrijeđati, ostavite link svog bloga. Više mi se sviđa kada imam link onoga kome se ne sviđa moj blog. Drago mi je kada ugledam mnoštvo komentara koji su vezani za post ili mi neko kaže što bi trebala promjeniti.


Nadam se da ste ovo procitali,unaprijed hvala!
Bye-bye!
=)

P.S. Smile it's free !!!